Napokon, pred stolićem je sjedio čovjek između četrdeset i četrdeset i pet godina, malen, debeo, zdepast, rumen, u košulji i gaćama od flanela s jakom kratkom bradom i plamsavim očima. Jednom je rukom držao neku knjigu, a drugom je vitlao golemom lulom sa željeznim poklopcem, te je čitajući neku groznu pripovijest o lovcima na skalpove turao naprijed svoju donju usnu i pravio tako strahovitu grimasu da je uslijed toga i njegovo čestito lice malog taraskonskog rentijera poprimalo onaj isti izraţaj dobroćudne okrutnosti koji je vladao u cijeloj kući.

(être en bras de chemise, se dit d'un Homme qui, pour être plus à l'aise, n'a pas mis ou a retiré habit, veste ou blouse)